Nasilje u porodici

Mnogi ljudi doživljavaju različite vrste nasilja u svakodnevnom životu. Činovi nasilja se javljaju i u bliskim porodičnim odnosima ili u partnerskim odnosima. Nasilje nema nikakve veze sa društvenim statusom osobe. Može da utiče na sve: decu, adolescente, žene, starije osobe i osobe sa invaliditetom. Muškarci takođe mogu biti pogođeni.

Nasilje u porodici može imati teške posledice po sve članove porodice. Čak i ako su deca često samo svedoci nasilja, to može imati veoma negativan uticaj na njihov dalji život.

Mnoge studije pokazuju da žrtve nasilja nemaju samo neposredne fizičke i psihičke štete. Njihovo zdravlje dugoročno pati od nasilja koje su iskusili. Nasilje tokom trudnoće ugrožava trudnicu i predstavlja faktor rizika za kasnije zdravlje deteta.

Nasilje nad decom i adolescentima

Deca imaju pravo na posebnu zaštitu. Nasilje se može manifestovati u odbijanju, pretnjama, zanemarivanju pa sve do fizičkih napada kao što su šamaranje ili udaranje. Deca i adolescenti su takođe pogođeni seksualnim zlostavljanjem. Oni često doživljavaju činove nasilja u porodici i pate emocionalno.

Nasilje često dugo ostaje skriveno

Pogođena lica često zbog stida ne govore o svojim iskustvima. Neki čak i ne znaju da se radi o nasilju. U psihološko nasilje takođe spadaju izolacija, izazivanje straha i omalovažavanje. O ekonomskom ili finansijskom nasilju se govori kada, primera radi, neka osoba ne može da raspolaže sopstvenim prihodom. A zatim partner stavlja na raspolaganje nedovoljno novca.

Nasilje se ne sme tolerisati u bilo kom obliku.

Pogođeni nasiljem? Potražite pomoć:

Ako ste i sami žrtva kućnog nasilja u porodici ili biste mogli postanete nasilni ili sumnjate na to kod neke druge osobe: obratite se jednom od savetovališta u vašem regionu. Većina savetodavnih usluga je onlajn, anonimna i besplatna. Ako kontaktirate specijalizovanu ustanovu za pomoć kao što su linije za pomoć ili centar za zaštitu od nasilja, ne morate automatski da podnosite prijavu:

U slučaju akutnog nasilja pozovite policiju: 133 ili 112 (evropski broj za hitne pozive)
Informacije o postupku nakon uključivanja policije
Broj za hitne pozive za gluve i nagluve: SMS ili faks na 0800 133 133; e-mail: gehoerlosennotruf@polizei.gv.at
Brojevi za hitne slučajeve širom zemlje (anonimni, besplatni i dostupni 24 sata dnevno):
- Hitna linija za pomoć ženama: 0800 222 555
  www.frauenhelpline.at
  Hitna linija za pomoć ženama protiv nasilja pruža informacije, pomoć, rasterećenje i podršku 24 sata dnevno – čak i u akutnim situacijama.
- Hitna linija za muškarce: 0800 246 247
  www.maennernotruf.at
  Hitna linija za muškarce pruža muškarcima u kriznim i nasilnim situacijama širom Austrije 24 sata dnevno prvo mesto za kontakt.
- Hitna linija za pomoć žrtvama: 0800 112 112
  www.opfer-notruf.at
  Hitna linija za pomoć žrtvama je centralna tačka kontakta za ljude koji su direktno ili indirektno pogođeni nekim krivičnim delom. Otvorena je za sva pitanja s tim u vezi.
- Hitna linija za decu: 0800 567 567
  www.kindernotruf.at
  Hitna linija za pomoć deci je 24-časovno telefonsko savetovanje koje je„non-stop“ dostupno. Njen zadatak je da pomogne u akutnim krizama.

Više informacija i kontakti: