Bes i druga jaka osećanja

Udaranje, griženje, vrištanje, bacanje, šutiranje, plakanje: sve je to normalno za dete u razvoju i deo je odrastanja. Za roditelje i druge referentne osobe ovo može da bude naporno, a ponekad čak i da preoptereti.

U nastavku ćete naći informacije i savete kako decu možete da podržite da se izbore sa svojim osećanjima.

Naučiti kako da se nose sa osećanjima je jedan od najvećih zadataka dece u razvoju. Bilo da se radi o besu, tuzi, frustraciji, stidu, strahu, prevelikoj radosti, krivici ili ljubomori: Vaše dete treba da bude u stanju da proživi sva osećanja, čak i ako su neprijatna.

Kako deca uče da se nose sa jakim osećanjima?

Kao beba

Beba još ne može sama da reguliše osećanja. Svoje potrebe za hranom, bliskošću ili snom pokazuje kroz plač. Beba je potpuno zavisna od svojih referentnih osoba. Stoga je veoma važno da uočite njena osećanja, utešite je i zadovoljite njene potrebe. Ovde ćete naći dodatne informacije kako da umirite svoje dete.

U ranom detinjstvu

Kasnije deca uče kako da se nose sa svojim osećanjima. Pre svega negativna osećanja mogu kod male dece izazvati neočekivane fizičke reakcije. Tako udaranje, ujedanje ili lupanje nogama može ukazivati na neku potrebu deteta. Takvo ponašanje je posebno često u drugoj i trećoj godini života. U ovom uzrastu deca razvijaju veću samostalnost. Ono što je nekada bilo poznato kao „period prkosa“ sada se naziva i „faza autonomije“.

Možete pokazati svom detetu kako može drugačije ili bolje da se nosi sa jakim osećanjima.

Kako možete pritom da podržite svoje dete?

Razgovarajte sa detetom o njegovim osećanjima.
Pokažite mu kako da ispolji osećanja. Koristite u tu svrhu, na primer, slikovnice ili sopstvena iskustva. Igranje uloga može biti od pomoći da se odglumi doživljeno i pokaže drugačiji način.
Razmislite i o tome kako se vi sami nosite sa svojim osećanjima. Budite pritom popustljivi prema sebi.
Pokušajte da izrazite svoja osećanja pred detetom. Na primer, recite nešto poput: „Veoma sam uznemiren(a) i primećujem da postajem ljut(a). Potrebna mi je kratka pauza.“

Nekih dana ćete moći bolje da se nosite sa osećanjima svog deteta od drugih. To je normalno. Sigurno lakše primećujete njegove potrebe kada je i vaš rezervoar pun. Stoga se pobrinite da i vi budete dobro i da su vaše potrebe dobro pokrivene. Razvijajte strategije koje će vam pomoći u tome da ostanete smireni. Odvojite vreme za odmor i po potrebi potražite podršku. Tako možete da se oporavite i povratite snagu. Takođe ste dobrodošli da nastavite sa čitanjem na veb sajtu „eltern-bildung.at“.

Šta možete da uradite ako vaše dete pokaže jaka osećanja?

Na primer, napravite mirno okruženje i isključite radio ili TV ili se malo udaljite iz situacije.
Duboko udahnite i pokušajte da ostanete smireni.
Pristupite detetu tako što ćete imenovati njegova osećanja. Mogli biste da kažete nešto poput „Vidim da se sada nerviraš. Tu sam. Hajde da se smirimo i pronađemo neko rešenje.“
Ponudite detetu utehu, umirite ga ili budite gromobran za njegov bes. U svakom slučaju, ostanite u blizini ako vas otera.
Pokušajte da saznate šta je toliko frustriralo vaše dete i koja potreba nije zadovoljena.
Kada se vaše dete ponovo smirilo: razgovarajte o njegovim osećanjima. Sada ga zamolite da sredi stvari. Na primer, treba da ponovo podigne knjigu sa poda ili da se izvini detetu koje je ujelo.

Više informacija o tome kako se nositi sa jakim osećanjima vašeg deteta možete pronaći na:

Saveti oko knjiga za decu:

Und was fühlst du, Känguru? Von Nora Imlau
Was weinst du denn so viel, kleines Krokodil? Von Nora Imlau
Wohin mit meiner Wut? Von Dagmar Geisler