Zum Inhalt springen Zur Navigation springen

Psihički stres oko porođaja

Bebama i deci je potrebno okruženje u kojem vladaju ljubav i stabilnost kako bi mogli da se razvijaju na najbolji mogući način. Većina roditelja to zna. Istovremeno, to može stvoriti veliki pritisak. Svaka porodica je drugačija i mora da se bori sa sopstvenim izazovima – „savršena porodica“ ne postoji. Upravo je vreme oko porođaja često psihički veoma stresno. 

Psihička oboljenja povezana sa porođajem

Trudnoća i porođaj spadaju u značajne događaje u životu žene. Čak i pod najboljim uslovima, mnoge trudnice prolaze kroz uspone i padove kako fizički tako i mentalno. Zbog toga je veoma važno obratiti posebnu pažnju na poznata psihička oboljenja. Često se dešava i da majke i očevi tokom ovog perioda razviju neko psihičko oboljenje. 

U nastavku ćete naći pregled najčešćih psihičkih oboljenja i opcija za podršku: 

Depresija 

Kod depresije ste stalno tužni i nesrećni. Depresije se mogu javiti u bilo kojoj fazi života. Depresija tokom trudnoće naziva se prenatalna depresija. O postporođajnoj depresiji je reč ako se ona javi u prvoj godini nakon porođaja. Simptomi u trudnoći i ranom roditeljstvu su isti kao i u bilo kom drugom periodu života. Nakon porođaja, majke moraju da brinu o svojoj bebi. Depresija otežava ovaj zadatak. Pored toga, postporođajnu depresiju je često teže otkriti. Na kraju krajeva, roditelji su usled brige o svom detetu često umorni i pate od nedostatka sna. Neki simptomi su takođe slični veoma čestom Bebi bluz.

Depresija je izlečiva: Uz stručnu podršku se može povratiti duševno zdravlje.

Koji su simptomi depresije?

Simptomi mogu biti: 

  • konstantno loše raspoloženje, beznađe
  • osećaj praznine i tuge
  • osećaj bezvrednosti, razdražljivosti, nesanice
  • promene apetita
  • osećaj da povređujete bebu ili da niste dobar roditelj
  • neobjašnjiv strah za bebu
  • negativne misli koja se ponavljaju ili
  • želja za „bekstvom“ ili ostavljanjem svega iza sebe

Sve ovo može biti praćeno snažnim osećanjem krivice ili stida. Međutim, nije znak slabosti ako zatražite pomoć. Ako se simptomi nastave duže od dve nedelje, obavezno posetite lekara ili psihoterapeuta.

Da li se postporođajna depresija javlja i kod muškaraca?

Nova uloga takođe može biti veoma izazovna za oca tj. drugog roditelja i izazvati negativna osećanja. Simptomi su često različiti u zavisnosti od pola: Dok je kod žene u prvom planu pre svega stanje iscrpljenosti, muškarci teže razdražljivosti, agresivnosti i nepromišljenim postupcima. Postporođajna depresija kod muškaraca, s druge strane, još uvek je vrlo malo istražena.

Međutim, poznato je da deluje preventivno ako otac aktivno oblikuje svoj odnos sa detetom i gradi sigurnu vezu. Ovo može da zaštiti i oca i majku od postporođajne depresije.

Dodatne informacije o postporođajnoj depresiji mogu se pronaći na austrijskom zdravstvenom portalu i na veb sajtu Geburtsinfo Wien.

Strahovi

Strah je normalna reakcija na stres koja je obično vremenski ograničena. Međutim, anksiozni poremećaji se razlikuju od normalnih strahova i svakodnevnih briga. Oni su jači, traju duže i mogu da otežaju svakodnevni život. Ako ste trudni ili imate novorođenče, normalno je da brinete o bebi. Zato može biti teže uočiti anksiozni poremećaj. Međutim, ako patite od velikog straha koji negativno utiče na vaš svakodnevni život: Obratite se specijalisti koji će vam pomoći. 

Simptomi mogu biti:

  • Napadi panike: Napadi ekstremne anksioznosti i panike koji su sveobuhvatni i koje je teško kontrolisati
  • Strahovi i brige koji se stalno iznova pojavljuju i koje je teško zaustaviti ili kontrolisati
  • Razdražljivost, nemir, napetost, stezanje u grudima, ubrzani otkucaji srca ili nesanica

Postporođajna psihoza

Postporođajna psihoza je ozbiljno stanje koje se javlja kod jedne do dve na svakih 1000 majki. Tačan medicinski termin je „postpartalna psihoza“. Često se razvija u prvih šest nedelja nakon porođaja. Obično se javlja veoma iznenada u prve dve nedelje. Ponašanje žene se pritom upadljivo menja. Deluje izmenjeno, bezvoljno i nezainteresovano ili je čak primetno nemirna. To može biti praćeno slabom koncentracijom, jakim strahovima i čak napadima panike i sumanutim idejama. Spavanje je takođe često poremećeno.

Ovo stanje, slično kao kod postporođajne depresije, može biti izazvano hormonskim promenama nakon porođaja. Žene koje su već imale neko psihičko oboljenje imaju povećan rizik od postporođajne psihoze. Ako postoji sumnja na postporođajnu psihozu, potrebno je brzo kontaktirati psihijatra. Postoji rizik da majka ugrozi sebe, ali i dete.

Kako možete sprečiti psihička oboljenja?

Psihička oboljenja se često ne mogu izbeći i imaju različite razloge. Ponekad možete smanjiti verovatnoću razvoja psihičkog oboljenja ili sprečiti stres.

Ovo možete sami da uradite:

  • Otvoreno razgovarajte o svojim osećanjima.
  • Obratite se osobama od poverenja kao što su prijatelji, vaš partner, babica ili drugi zdravstveni radnici.
  • Podelite brigu o svom detetu – koristite „Tatin mesec“ (Papamonat) i roditeljsko odsustvo oba roditelja.
  • Izgradite dobru društvenu mrežu.
  • Pokušajte da održite zdravu vezu sa partnerom tako što ćete svesno odvojiti vreme za vas dvoje.

Psihička oboljenja su široko rasprostranjena. Bez obzira na životne okolnosti, ona mogu da pogode svakoga. Traženje pomoći je hrabar i odlučujući korak ka ponovnom ozdravljenju. To je znak snage i brige o sebi. 

 

Kakva podrška je dostupna kod psihičkih oboljenja?

Mnogi očekuju da će vreme oko porođaja biti najsrećnije vreme u životu. Sramota ih je ako to nije slučaj. Međutim, ako ste u takvoj situaciji, trebalo bi da znate sledeće: Ne skrivajte se kada se ne osećate dobro. Prihvatite ako ste depresivni, napeti, ljuti ili zbunjeni. Potražite pomoć ako se osećate bespomoćno. Psihička oboljenja kao što je postpartalna depresija često nije moguće prebroditi samostalno. 

Postupanje sa poznatim oboljenjima i lekovima

Ako želite da imate decu, trudni ste ili dojite, konsultujte se sa vašim lekarom o lekovima kao što su psihotropni lekovi. Propisane lekove generalno treba prekinuti samo nakon konsultacija sa lekarom. Postoje neki lekovi koje možete uzimati i tokom ovog perioda. Posavetujte se sa svojim lekarom. Često je pogoršanje bolesti opasnije od nastavka uzimanja leka. Ako dosadašnji lek nije pogodan za taj period, lekar će vas obavestiti o alternativama. 

LINKS