Mentalno zdravlje
Postati i biti roditelj nije uvek lako. Svaka porodica je drugačija i mora da se bori sa sopstvenim izazovima – „savršena porodica“ ne postoji. Međutim, posebno u tom periodu je važno obratiti pažnju na sopstveno mentalno blagostanje. Mnoge aktivnosti podstiču radost življenja i uravnoteženost. To je dobro za sopstveno zdravlje a takođe koristi deci.
U nastavku ćete naći savete kako da unapredite svoje blagostanje i smanjite mentalni stres.
Blagostanje: Šta je to?
Mentalno blagostanje je kada je neko ...
- zadovoljan svojim životom,
- vidi smisao u njemu,
- često oseća pozitivna osećanja kao što su radost ili sreća i
- retko doživljava negativna osećanja kao što su bes ili strah.
U najboljem slučaju, ovo blagostanje se održava dugo vremena.
Mentalni stres se često ne može izbeći. Ovo se odnosi i na vreme trudnoće, sa bebama i malom decom (vidi takođe: Baby Blues).Kao roditelj imaćete verovatno mnogo novih iskustava koja mogu biti izazov. U prvo vreme možete patiti od nedostatka sna. Međutim, postoje strategije koje mogu unaprediti blagostanje i smanjiti stres.
Kako možete da se nosite sa stresom i poboljšate svoje blagostanje?
Postoji nekoliko saveta i trikova kako bi trudnoća i rano roditeljstvo ostali u pozitivnom sećanju. To mogu biti male stvari koje olakšavaju svakodnevni život:
- Razgovarajte o svemu što vas muči i brine.
- Odvojite vreme za sebe i stvari koje vas raduju.
- Na primer: čitanje knjige, sastajanje sa prijateljima, opuštajuća kupka ili vežba u kojoj uživate.
- Razmislite o tome kako vam beba menja život. Razgovarajte o novoj situaciji sa partnerom ili osobom od poverenja.
- Dajte sebi vremena da se naviknete na promenjenu situaciju.
- Ne pokušavajte da uradite previše odjednom.
- Pokušajte da tokom trudnoće i ubrzo nakon porođaja promenite svoj život što je manje moguće. Na primer: promena posla, preseljenje itd.
- Verujte da će vremenom sve biti bolje.
- Morate najpre da se naviknete na novu ulogu.
- Planirajte dodatnu podršku za period nakon porođaja i blagovremeno je organizujte.
- Uključite svog partnera ili druge osobe od poverenja u brigu o bebi. Ako je moguće, koristite „Tatin mesec“ i roditeljsko odsustvo oba roditelja.
- Uzmite i tokom dana pauze za odmor, na primer, kada beba spava.
- Provodite vreme sa važnim ljudima, ponekad i bez bebe ako je moguće.
- Nemojte ostajati sami sa bebom. Uspostavite kontakt sa drugim mamama ili tatama. Razmenite iskustva, na primer na bebi sastancima.
- Ponekad promena lokacije može biti korisna. Na primer, vodite vašu bebu u šetnju u prirodi.
- Uživajte u lepim trenucima sa vašom bebom.
Ove tačke treba da vam daju neku orijentaciju. Možete sami da saznate šta vama lično prija i šta vas mentalno jača! To ne uspeva uvek. Ako ste previše i predugo pod stresom, onda potražite podršku.
Za više informacija pogledajte pod Mentalni stres. U svakom slučaju, Rana pomoć je tu da vam pruži podršku.